.

Post-operativna ili posthiruška limfna drenaža , spada takodje u grupu medicinskih masaža  postoperativne rehabilitacije.

POST OPERATIVNA LIMFNA DRENAŽA ( HILD ) se primenjuje radi brže regeneracije tkiva kako nakon klasičnih hiruških intervencija, tako i kod  onkoloških stanja kao I nakon zračenja, radio-terapije, kao pomoć kod netretiranih venskih edema I sličnih izmenjenih patoloških stanja. Pokriva dva ozbiljna medicinska sektora : post-hiruška rehabilitacija i medicinska rehabilitacija.

Zato treba obavezno raditi limfnu drenažu, posebno kod pacijentkinja koje su imale operaciju dojke. Kod njih se uklanjaju limfni čvorovi u predelu pazuha, što onemogućava vraćanje limfe u krvotok. Učestalost i dužina tretmana zavise od izraženosti edema. Opšte zdravsrveno stanje pacijenta se znatno poboljšava kada se uspostave nove limfne magistrale.

U POST-OPERATIVNOJ FAZI KOD ONKOLOŠKIH PACIJENATA SVE VIŠE PRIMENJUJEMO I ONKOLID  ( poseban oblik medicinske limfne drenaže koncipiran posebno za onkološke pacijente u post-operativnoj fazi koji se nakon operacije upućuju na zračenje ili hemoterapiju ). ONKOLID SE DOKAZAO JOŠ EFIKASNIJE OD KLASIČNE POST-OPERATVINE LIMFNE DRENAŽE KOJU SMO DO PRE PAR GODINA RADILI I KOD ONKOLIŠKIH PACIJENATA. ONKOLID JE POSEBNO BITAN JER VEĆINA ONKOLŠKIH PACIJENATA NAKON URADJENE HIRUŠKE INTERVENCIJE , LEČENJE NASTAVLJA HEMOTERAPIJOM, ZRAČENJIMA I DRUGIM METODAMA .

Operacija dojke – odstranjivanje limfnih čvorova

U zdravom telu limfnim sastavom svakodnevno protiče oko četiri litre tečnosti. Limfni sastav ima ključnu ulogu za imunološki sastav tela. HILD koristi anatomske i fiziološke spoznaje o sastavu ljudskog tela. Stimuliše aktivnost limfnih vodova, obnavlja prolazak limfe na kritičnim tačkama i ubrzava mikro metabolizam tkiva.

Ovo naročito važi za limfedeme koji se stvaraju kao posledica operacije dojke ili ginekoloških intervencija koje podrazumevaju uklanjanje limfnih čvorova u operisanoj regiji. Kod ovakvih slučajeva ne govori se samo o HILD limfnoj drenaži, već o kompletnoj dekongestivnoj terapiji koja obuhvata i bandažu specijalnim zavojima, pravila za negu kože i vežbe za brzu evakuaciju otoka.

Poseban slučaj predstavljaju hiruške intervencije u domenu onkologije kod odstranjivanja tumora dojke. Relano stanje stvari se zna tek za vreme opacije. Kontrast obično uvek pokaže manje zahvaćenih limfnih čvorova nego što to ustvari jeste. Zbog tog i rez obično bude veći, broj nerava koji se često oštete takodje bude veći i broj presečenih limfnih magistrala raste. Zato je potrebno nakon hiruške intervencije odmah po savetu hirurga krenuti na HILD ( post-opreativne limfne drenaže ) ili ONKOLID ( vrsta specijalne medicinske lifmne drenaže koje se radi onkološkim pacijentima nakon operacije koji lečenje nastavljaju zračenjem ili hemoterapijom.

Svaki pogrešno izveden tretman može da podigne vrednosti krvnog pritiska ili da pokrene tromb u ugroženim krvnim sudovima zato je jako bitno da ovu terapiju izvodi stručno lice ( školovani fizioterapeut) a ne neko nestručan sa završenim kursom limfne ( kozmetičke) drenaže koji nije priznat u medicinskim protokolima.

Najčešće greške kod hiruške limfne drenaže

Ono gde mlade kolege fizioterapeuti najčešće greše, to je latentna drenaža žučne kese na koju se ne ide ciljano ali usled nedostaka prakse ili nedovoljnog poznavanja abdomenalne anatomije često prave takve greške koje za posledicu imaju ,pokretanje sadržaja žučne kese (kamenje, šljunak) i time dovode u opasnost da se začepi izvodni kanal žučne kese. Dakle, post-operativna limfna drenaža nije klasična masaža koju smete raditi u nekom frizersko-kozmetičarskom salonu već isključivo od strane edukovanog fizioterapeuta.

Smeju ga izvoditi isključivo strukovni / dipl. fizioterapueti.

Pod normalnim okolnostima limfnim sastavom svakodnevno protiče oko četiri litre tečnosti. Limfni sastav ima ključnu ulogu za imunološki sastav tela. HILD koristi anatomske i fiziološke spoznaje o sastavu ljudskog tela. Stimuliše aktivnost limfnih vodova, obnavlja prolazak limfe na kritičnim tačkama i ubrzava metabolizam tkiva.

Pojava bola, prevelikog trenja ili neprijatnosti znak je za uzbunu.

Samo pravilnim pokretima, delikatnim pritiskom i smerom dreniranja, limfna drenaža pomaže u izbacivanju limfe iz limfnih čvorova i sudova, kako bi se efikasnije eliminisali toksini i tečnost iz organizma

Kada početi sa HILD limfnim drenažama nakon operacije ?

Zvaničan klinički protokol, kao i u većini stvari u Srbiji, nije usaglašen.

Beogradska škola hirurgije obično savetuje momentalno kretanje na HILD. Imali smo dosta  pacijenata, naših novosadjana koji su operisani u Beogradu na prestiženim klinikama. Njihovi hirurzi su zahtevali od njih  da momentalno krenu na medicinske ili post-hiruške limfe drenaže. Dolazi su sa koncima na ranama.

Novosadska škola hirurgije je malo umerenija. Oni zahtevaju od svojih pacijenata da kreću na HILD kada se skinu konci . Kod nekih je to 7 dana , kod nekih 2 nedelje, zavisi od intervencije.

Nemačka škola hirurgije ( naši pacijenti koji su operisani u Nemačkoj, Austriji ) kreću takodje odmah nakon skidanja konaca ili ako su tu konci koji se sami razgradjuju, startujemo sa limfnim drenažama (HILD) 7-10 dana nakon operacije.

Naime, nakon hiruškog odstranjivanja odredjenih tkiva ( organa, delova organa, limfnih čvorova,slepog creva,dojke …) iz tela, nastaju male praznine koju ispunjava tekućina odnosno voda. Ona uzrokuje razne nepravilnosti i izbočine ispod kože koje se tretiraju HILD-om drenažom i tako se anulira višak vode iz tela I sprečava interna infekcija usled nagomilavanja toksina koje limfni system nakon same operacije nije u stanju da transportuje dalje kako bi se što pre izbac

Manuelnom limfnom drenažom sprečava se nastanak trajnih posledica u vidu ograničenja pokretljivosti ruke. Trenutno se postiže smanjenje ili potpuni prestanak bolova, otoka i osećeja nelagodnosti.

Kontraindikacije kod drenaže creva :

Pored opštih kontraindikacija (febrilnih stanja, infektivnih bolesti, trudnoće, tumora) I :
– Mehaničke opstipacije,
– Upalnih procesa u digestivnom traktu
– Ulcerozni colitis
– Kronova bolest
– Upala žučne kese,
– Ciroza jetre, hepatitis
– Icterus (žutica)
– Akutni i hronični pankreatitis
– Upala jajnika

Protok limfne u zdravom organizmu

Limfni sistem započinje limfnim kapilarima koji vraćaju oko 1/10 međućelijske tečnosti u krv (2-4l za 24h), koja je bitna jer se njome vraćaju supstance velike molekularne mase. Limfni kapilari se nastavljaju u limfne sudove, koji se udružuju u sabirne limfne sudove zvane KOLEKTORI koji obrazuju spletove. Duboki i površni limfni sudovi su međusobno spojeni
brojnim komunikantnim limfnim sudovima. U njihov tok su umetnute limfne žlezde.

Idući ka srcu limfni sudovi grade krupnije sudove i na kraju obrazuju dva velika kanala DUCTUS THORACICUS i DUCTUS LYMPHATICUS DEXTER, koji sakupljaju limfu iz leve i desne polovine tela. U limfnim čvorovima se vrši filtriranje limfe i zadržavaju se bakterije, oštećene ćelije, zrnca prašine i sl., koje bivaju fagocitovane. Veće grupe limfnih čvorova nalaze se u preponi, zatkolenoj jami, pazušnoj jami, lakatnom pregibu, u vratu, trbušnoj duplji oko hilusa pluća i dr.
Protok limfe ka srcu je spor i iznosi oko 2-4l/24h. Protok limfe je peristaltičan. On je omogućen:

1. Kontrakcijom glatkih mišića zida samog limfatika (limfna pumpa)
2. Delovanjem pritiska iz okoline:
– kontrakcijom poprečno-prugaste muskulature
– pokretima delova tela
– pulsacijom arterija
– pokretima dijafragme
– pritiskom na tkiva spolja.